Godišnjica Nikole Čupića

5 ГОДИШЊИЦА

вика чине засебну библиотеку. Преводио је доста по струци медицинске науке с немачког и енглеског на Француски језик; писао је граматику и речник говорног језика грчког, а доста и преводио на тај језик. И ако је био далеко од отаџбине, он је био међу првима који су онда радили на просвећивању народа и на буђењу његове националне свести. У политичким брошурама и памфлетима као што су, н. пр. „Братска Поука“,') „Ратна Труба“ =) ит, д., у којима зове своје земљаке да се дижу и стресу ропски јарам, распознају се јеци велике Француске револуције који су били толико карактеристични по неодољивости а ипо хуманости својој. „Борите се удружени сви, великодушна и Храбра децо старих Јелина, противу грозних тирана.... Борите се, пријатељи и браћо, противу нечовечних и сурових Турака; али се не борите као Турци, као убице, него као срчани борци слободе, као заштитвици наше свете вере и миле отаџбине. Проливајте без милости крв непријатеља који су се оружани дигли на вас и на вашу слободу; нека гине свак који кује окове за Грке и не даје им да се отресу ропства; али, имајте милости за мирне Турке, и за оне који желе да мирно с вама живе у вашој отаџбини“. Може се мислити како су ове речи у оно време, пред устанком грчким, биле силне! :

Адамантиос Кораиес је, с једне стране опомињао земљаке да се вазда сећају својих славних праотаца и оног сјајног времена којем се цео свет диви, и да се примерима из прошлости одушевљавају; а с друге стране старао је се да покаже образованом европском свету како у жилама садањих Грка тече још јелинска крв, и како они имају пуно врлина потребних народу који

1) Аделфиху дидавкал«а, 1198.

7) Иалливџа лолешотутиоу 1803,