Godišnjica Nikole Čupića
ПРИПОВЕТКА У ГРКА о
хоће да буде слободан и самосталан. Али у низу свега што је тај славни човек урадио за просвећење свог народа, и за буђење његове свести, најважније је то, што је и у питању књижевног језика обележио пут и правац којим се од оног времена пошло. То је важан историјски Факат о којем грчки историк Папаригопулос ') овако вели: „Тада је отпочело чишћење и обнављање језика. Да књижевност утиче на друштво и да има душе и живота, нужно је да је на говорном народном језику, а не на језику мртвом. Међутим, учени људи Средњег Века писали су обично старим језиком; говорни језик био је толико осакаћен и искварен да није могао послужити као орган за тачно исказивање мисли, какав треба да је језик науке и више књижевности. Требало је нешто урадити те да не постане сасвим неупотребљив. Први је био незаборављени Кораис који је казао шта ваља чинити. Први је он казао, да је потребно да се-говорви језик сведе под законе који ће бити у складу с изменама, какве су у току времена претрпеле његова синтакса и етимологија, али да ти закони налазе израза, у опредељеним типовима граматичким без којих не може бити књижевног језика. Како је говорни језик због духовне зачмалости народне остао сиромашан у појмовима и речима, потребно је да се прибегава староме језику, и да се у њега позајмљују речи којих у говору нема; али да у том позајмљивању ваља радити штедљиво и пажљиво: узимати речи које су што ближе говорном језику, и употребљавати их тако, како ће се у значењу, у каком их узмемо, одржати и бити усвојене од дру-
гих људи. На такав начин врши се обнављање језика (2) ауихобуоис). Тај језик није у свему стари, а није у свему
0) Елилоуог тђа готова тоџ 6 ЛАђУЦхоо едуо0а. гу Адђуала 1877 р. 391.