Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 23

У души попа Нарциса од куће његове до колибе самртникове извршио је се преображај. Јако осећање дужности коју му је тражио његов свети позив; живи пример љубави и поштовања за ближњега у чича Настасу, једном простом сељаку; стид од људи који су га погађајући куд иде, тако срдачно поздрављали; све то удружено однело је победу над његовом урођеном страшљивошћу, и кад је ступио у колибу болесникову, он је био преображен, други човек. Онај незнатни, страшљиви сеоски попа, стоји сад ту узвишен, велики, прави Христов слуга који врши своју дужност с љубављу, јунаштвом и самопрегоревањем !

Тај преображајни рад у души попа Нарциса описао је песник, како то умеју само добри познаваоци душе човечје и песници.

Да бисмо видели, п били у стању да оценимо како Викелас пише, биће најбоље ако испишемо једну страницу из „Попа Нарциса.“

„Било је то по ручку, једног врло топлога дана. Врата су била спуштена, а капци притворени на кући. Попа је прилего да у хладовини мало отпочине. Био је врло уморан, јер је од ранога јутра ишао далеко иза села по неком послу својих сељана. Попадија је, најпре идући на прстима, распремила по кући, а после отворила сандук, и тихо, и задовољно, слагала пелене којв је спремила за милог госта ког су попа и она очекивали.

„Од једном пресекоше тишину на пољу тешки кораци који су се приближивали кући. Кораци застадоше пред вратима, и горње крило ових попусти руци која је с поља гурала, шкрипну мало и диже се до половине. Светлост се обилно еручи у одају, шикање свештениково промени темпо, али не стаде; попадија се окрете вратима, принесе прст к уснама. Хтела је рећи оном, што отвара, да не говори гласно. На оном светлом че-