Godišnjica Nikole Čupića

за

ГОДИШЊИЦА

твороуглу који се начинио кад се дигло горње крило од врата, показаше се груди и глава једног старца, сељака. Стари фес био му је омотан памучном марамом од које су бели крајеви падали остраг, да му заклоне набрани врат. Испод Феса су кресале живе очи које су биле осенчене густим проседим обрвама. Зној му је дурио с чела. Десном је руком држао штап наслоњен на раме о ком је на другом крају висила котарица покривена лишћем од купуса.

Попадија је устала и пришла тихо вратима.

„Добар дан, чича Настасе,“ шаптала је попадија, „поп спава.“

„То видим, попадија,“ одговори старац, трудећи се“ неуспешно, да и сам збије у шапут свој рапави глас, „То видим, али је нужно да се пробуди.“ |

„Шта има, што ће ти2“

„Не треба мени, хвала Богу, онај леправи га тражи.“

„Господе милостиви ! Леправи 2" прихвати попадија. Одмах је помислила како је плашљив њен муж; како ће му бити да од таког самртника почне вршење својих дужности; како је далеко до другог краја острва где онај несретник пустињички живи; како је јака врућина оног летњег дана.

„При крају је, рекао бих,“ настави старад.

„Господе милостиви,“ рече опет попадија, не налазећи других речи да искаже своју узнемиреност, и бацила је усплахирене погледе на канабе.

- Свештеник је чуо све то, али је чуо као у сну. Шкрипут врата прекинуо му је сан, али су му осећања била још дремљива, мисли су му се комешале у глави, измешане и без реда. Осећао је кроз затворене очи светлост што се просула у соби; чуо је како му жена говори с чича Настасом; чуо је како га леправи тражи. Али