Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 29

силом, од стране појединих редакција, и од пријатеља. Сам он звао је своје ориђиналне ствари узгредницама, и под тим именом их је печатао.') Па ипак је Роидис крупан и ориђиналан тип у савременој грчкој књижевности. Најзнатнији његов рад јесте критичка расправа о животноме питању Грка, о књижевноме језику, коју је печатао под именом Егдоле, 1898 год., и у којој са свим могућим разлозима устаје противу диглосије (употребе два језика), а у корист народног живог говора. " Па опет, — и ово је карактеристично за литерарне прилике у Грчкој — он сам не пише народним, него званичним књижевним језиком, оним језиком који још никаква књига није толико потресла колико баш она његова. И ако је био бранилац народног говора, и принципа да треба за народ писати језиком који он разуме, чинило му је се — њему као и многим другима — да се не сме нагло и од једном раскидати с језиком којим се више од сто година пише! Опет она стара сујета!

Роидис је у главном критичар, и то непомирљив, строг критичар. Без милости нападао је и рушио је он све, и књижевни језик, и уметност и поезију својих сународника, и рушио је разлозима и смехом. Али је његова критика отворила и нових хоризоната, изазвала нових и ширих погледа, унела у књижевност нових мисли, те се зато с правом за њ и за његов рад веже цео живљи и модернији покрет, какав је од десетину година настао у грчкој књижевности.

Ропдис пише лако, у стилу његову има духовитости, он је лично његов. Од новелистичког његова рада имамо само један роман, „Папа Јованка“ — младићски покушај и неколико причица и скичица из живота на острву

5 Пабгоуа, Адтуала 1885.