Godišnjica Nikole Čupića

80 РА | | ГОДИШЊИЦА

Сиру, где је доста година живео.) То су кратке, пуне досетака и хумора, у највећем степену занимљиве историје и биографије животиња и људи. У њима је сав Роидис, са свима својим песничким врлинама и карактеристичним особинама. За његов урођени сарказам било је ту, у том жанру приче — каква се нешто раније доста обрађивала у Италији и Француској — широка поља и слободе. Роидис је као многи човек, који је од природе обдарен великим талентом и бистрим погледом на људски живот, а који је уз то нежних и болећивих осећања, незадовољан са светом. То незадовољство налази израза у његовој саркастичности, у оштрини његове критике и у извесном динизму е каквим говори не само о лудоријама и сујети људској, него и о многом чему људском што су освештали време и веровање. У причици „Историја једног пса“,“) пише какве је све вештине знао пас једнога Гарибалдијевца који се после неуспешне револуције 1848 год. иселио из отаџбине на Сирос, итамо живео од акробаства и од вештине свог Плутона; и како је Плутон жалио свог господара и како се жртвовао за њ кад се овај приликом једног „јавног часа из гимнастичке вештине“ сурвао и погинуо; па додаје: „Често ми је од тог времена кад сам читао шта се пише о другом свету, долазило да мислим, — ако је истина, у шта многи верују, да свака душа не преживљује тело, него да се само вера, оданост, пожртвовање и љубав награђују вечитошћу да је много вероватније, да ће се тамо наћи душа оног доброг пса пре него што ће се наћи душе многих мојих познаника, који су помрли.“

) Дорпата Диуцивлта,

5) Готоффа гуос Хиблор.