Godišnjica Nikole Čupića

40 ГОДИШЊИЦА

отоке и чија гломазна крила од једрила пливају и пркосе лађама усидреним тамо доле у пристаништу, говорећи им: видите ли како ми и на суву пловимо,..... кад сенке од свега тога падају далеко, преко песка и отоке на кршну обалу морску, и тамо се као џинови крећу по пропланцима између тамних чипреса и јабланова! У прочељу ове грандиозне слике стоји неколико Фино насликаних ориђиналних и симпатичних мрнарских типова,

Пападијамантис има леп стил, али се сувише, врло често без потребе, служи речима из старог јелинеског језика. Зато је он писац пребраног али малог читалачког круга, што је свакако велика штета; у толико већа, у колико Грчка има мало уметника с тако лепим талентом. Лепо је име у савременој грчкој књижевности оставио као песник и приповедач и Ђорђе Визијнос (ибођудс) ког је смрт, на жалост, врло рано отргла од посла. Он се родио у Визу, једном селу у Тракији. Прве је године провео код свог ујака у Цариграду, где је учио кројачки занат, а после на Кипру и на Халки где је учио богословију, и спремао се да се закалуђери. 1874 г. уписао се у Философски Факултет на универзитету у Атини; 1875. отишао је у Немачку, где је изучавао Философију, и положио докторски испит. Пошто је за тим провео кратко време у Паризу, вратио је се у Атину, где је постао наставник у једној гимназији, и ванредни професор Философије на универзитету. Умро је 1895 г. као душевни болник.

1884 год. штампао је у Лондону једну збирку лирских песама под именом „Атички поветарци“,') а писао је и неколико приповедака, понајвише у „Естији“ које

1) Атдидес аљбаа.