Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 41

још нису отуд одштампане. Одликовна је црта овог писца нежност, готово женска нежност. Ретко се може наћи што нежније и патетичније од његове песме „Растанак“') у којој се опраштају за навек мајка и њено боно чедо, и у којој су ово прве строфе:

Мајка. „Море бесни, замрачиле су горе, — занемили су славуји наши, а небо се натуштило. — Мутне су ми тужне очи — Дете моје збогом !

Дете. „Дува северац, биће страшна бура —- Носе

ме, мајко, као перце лако, као слабачког лептира — не могу се држати — Мајко моја, не плачи, вратићу ти се!“>)

То што у овој лепој песми има нечег што опомиње на познату Гетеову баладу, не одузима јој ни вредност ни ориђиналност. Од новелистичких Визијносових радова налази се у збирци „Ела. Аиђу.“ приповетка „Грех моје мајке““) за коју се у Грчкој узима да је најбоље што је он на том пољу написао. Изгледа да се оно, о чему се ту прича, збило у песниковој родитељској кући, да је догађај, дакле, истинит.

Једна проста, а добра, смерна и побожна жена (Мајка песникова 2) била је несрећна да своју девојчицу, дете на сиси, једне ноћи, кад се уморна с мужем вратила са

1) Алохореврог.

2) „Фоџртботасеу у даласва жал боџрходуиау та Ворув

„Егал Воода тоддбуга шас жал те борбуа схотегта „К') дбАша идр пала 8025, „Палбе џоо оре бор жал.

ж

„Фоса Ворште, Фоа Фоажаас угуушетсл илбра. фодеоц ! „Ме пошруооу, џаууа, ббу фтерб, сау леталбида тодферц, „Кал деу џлобо уд Ххоаттдо, „Маута шђу жАваа, Ја Сауаодо. 5) „Го амарттив туа ићтоос2 иу“,