Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 49 уплашен, као што сам и сад још увек, кад се смркава. И, кад год ме је болесног код куће затицало вече; кад је мрак у соби освајао, а ствари, намештај собни, тонуле у тмину; кад су се слике на дувару губиле, а место њих остајале да зјапе некаке црне празне рупе, — увек ме је тада спопадала језа, као да ме је смрт додиривала, и тражио сам светлости, светлости само да побегнем из тог неодређеног тајанственог момента.

„Но чаробни призор није дуго трајао. Црни, густи покров сакрио је ружично лице сунчево, и тешко црнило се разастрло по целом небу. Погасиле су се и боје и светлост и сенке од једног краја до другога, а расути облаци остали су као црне шаре дечјих руку на мркоме дну.

„И ссовуљага је излетела из саоје дупље, и слепи мишеви су се равлетели, шуштећи својим меким кожним крилима кроз ваздух. Тужна мелодија славујева чула се с тополе, а и звонцад од стада с њива. И, као да се последњи издисај сунца прелио у дах поветарца, почео се осећати некакав благ жубор у грању и лишћу“.

Као врло добар познавалац народне поезије и народних обичаја важи Хр. Христовасилис ( Хогстовеса с). Он је из Епира, а родио је се у једном селу близу Јањине 1860 год. Детињске је године имао врло бурне. Средње је школе свршио у Смирни, а од 18995 год. настанио је се у Атини, где се бави журналистиком и иначе списатељским пословима. Од неколико година је секретар грчког патриотског удружења „Јелинисмос“ ком сад посвећује највише труда и времена. Он уређује друштвени орган у ком највише пише. Његове приповетке, а има их дужих и краћих на тридесетину, готово су све из живота Епироћана, и обично се у њима описују какви интересантни обичаји из оног краја, или се из народних традиција прихваћа каква прилика којој се

ГОДИШЊИЦА ХХТУ 4