Godišnjica Nikole Čupića

50 ГОДИШЊИЦА само даје лепши облик и више смисла. Христовасилис познаје, како ретко ко други, особине и начине који су својствени народној поезији, и уме у том духу лисати. Но цео је његов литерарни рад у служби отаџбинске љубави. Мисао, која код њега односи над сваком другом, јесте уједињење Јелина, а пре свега присаједињење његовог милог Епира Грчкој. Његове приповетке и нешто песама растурене су по различним литерарним и политичким журналима, а 1898 публиковао је и једну збирку под именом „Приче из пастирскога живота“ ;') 1901 драму из устанка Сулијота противу Али-паше Јањинског; 1792 године „За отаџбину“ ;") 1908 год. једну збпрку „Историјских јуначких народних песама 1458—1821“, која би својом редакцијом могла бити поучљива и за нас. Од прича његових изабрао је Легран за своју збирку „ћенски сабор на Вазнссење“,) у којој је питорички описан обичај Епироћана, по ком се женскиње из многих села. и на хиљаде скупља једном сваке године на купање у реци Калами и ту после проведе цео дан у забави ни у певању песама у којима се прославља сунце. Али је особено занимљива и карактеристична његова приповетка „Божићни сан“.“) То је, можемо рећи, песма у прози, излив силне чежње за завичајем, жудња да се виде мила места у којима се детињство провело, и у којима је толико миља, сласти, нежности било за оног који се после петнаест година мучио и ломио у даљини и по туђем свету. Писац у сну походи свој завичај, и одушевљење и нестрпљење каквим се бори с ветровима и мећавом и другим препонама да само што пре доспе до виса с ког

1) Дијуђиата, туђе стауђс.

2) Га тју лато!да,

3) „Го уџгоажђао лауђуор: таудлтрг о“. Гестапо р. 4095—410. 5) „То оувшфо тор Хогстоџугууор““.