Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 57 његове девојке чинило му се да види пред собом крвнога непријатеља, који му је укаљао част, који му је кућу његову осрамотио. Старац, с тојагом у руци, разјарен и страшан, пришао јој је брзо. Оче, чу се промукао и болан глас из грла Лепосавина.

„Буп! лупи о бедно тело њено старчево дрво.

„У тај мах промоли на врата своје бледо лице баба Хриса (мајка Лепосавина), али се не усуди да и шта рече, па ни да се мрдне. |

„Оче! Буп и по други пут, и по трећи пут, и још по више пута ударао је љутити старац Лепосаву.

„Изашли беху и многи сељани из кућа унаоколо, кад су чули, и слегли се да виде шта се збива, али се нико није усуђивао да пружи руку, и да задржи тојагу чича-Накину.

„Оче! Буп. ударао је, где је стигао, немилосрдно преко руку, по глави, по телу. Почела јој и крв да липти из уста, и с чела, а макла није руком да се заклони од удараца очевих. Али ни снаге није више имала. Реч јој се давила у болу и плачу пре него би и доспела до усана, Дисање јој је стало, и од једном се стресла, и ничице пала. А онај је ударао, још ударао.

„Тада је пришла полако баба Хриса, и уплашено задржала му руку. Доста, рекла му је угашеним гласом. Али се више и није могло помоћи Лелпосави. Она је... издисала. Велике очи њене биле су укочене и упрте на небо. Ни мрднула није; ни уздахнула није.

„Тада се сагнули сељани да је дигну.

„Понесимо је унутра, умрла је.

На вратима је стајао наслоњен, али још усправно, дивљи чича-Нака. Одмахивао је руком, као сабљом, да се нико не примиче.

И стајао је тако непомично погледом прикованим за Лепосаву.