Godišnjica Nikole Čupića

58 ГОДИШЊИЦА

„Умрла је“, чу се" један слабачак глас; и старац се стропошта, а баба поче да се грува, пи да запева.

И сад су могли унети Лепосаву у кућу и положити је.“ ;

Коста Пасајанис (Костје Посовбуфууцс), рођен у Андруси, у Месенији, 1872. г. Родитељи су му Мањоти, и он је провео прве године у Мањи (Аркадија). Свршио је правне науке на универзитету у Атини. Живи највише од журналистике, и сарадник је разних политичких и књижевних листова: „Парнаса“, „Естије“, „Акропола“, „Астије“, „Уметности“ итд. У евима тим листовима, има његових прича и скица а понешто и стихова. Његова је снага у кратким поетским есејима и у скаскама, каквих је печатао две збирке, једну 1894. године под насловом „Прве Скаске“,) а другу 1898. год. под именом „Мириси“. Пише народним, богатим језиком, а има лако перо. Даровит је и врло досетљив. У причама његовим за које је махом узимао мотиве из народне усмене поезије те врсте, има често оне дегеле шале која је карактеристична у народном приповедању.“) По гдекоје су му скаске по концизности, народском стилу, и лепим сли кама, прави шедеври у том жанру приче“ Као уметник Пасајанис је реалиста, а покадшто и натуралиста у жанру долином. Такав је и у лепој причи која носи наслов „Раздвојница“ (' Лдтооуо“одоостос) како би требало да се зову некака окована врата у једном одељењу државних апсана у Аркадији, која сметају младим женама да се приближе својим мужевима, кад дођу о празницима да

5) „Та лоота паса а“ и „Мосигес““,

2) Н. пр. његова причица о лењивцу како је постао поп. Лотооса, гуос тедлелц у Оћгезвот. од Леграна р. 855 1.

8) Н. пр. Христова рука — Тбо Хоготоо тб деобе — у којој се казује како се Тајгет уздигао до садање висине, да заклони Христа од Јевреја кад су га гонпли. Гестап, Сћгевћ. 360.