Godišnjica Nikole Čupića

60 ГОДИШЊИЦА гова вереница, него је ухваћен од Турака и бачен у подруме некакве куле на острву Роду. Девојка је туговала за њим, и њена је туга била у толико јача у колико је њено уверење било тврдо, да је она крива што јој је драги погинуо !

Прича има радње, али као да нема згодног свршетка, јер девојка остаје у мишљењу да јој је драган погинуо, докле он, истина у ропству, и у ланцима, али још жив, тамо на острву Роду, на њу мисли, и за њом тугује.

И ова је прича на званичном књижевном језику.

„Некорисна смрт“ ') од Аристотела Куртидиса ( Кооотидцс) долази међу лепше приповетке ове збирке. Џисац је даровит, језик му је књижеван, стил лак, машта жива, слике људи и природе пластичне. да време грчког рата 1886 водио се у једном приватном друштву разговор о војни, о младићима који у боју падну за отаџбину и слободу, о љубави и поштовању какво отаџбина таквој својој деци дугује. Тада ће један из друштва рећи, да је најжлоснија смрт оних, који оду у рат, али не погину у борби од непријатеља, него онако, некорисно умиру или погину уз пут, те одлазе с овог света као да су у неку руку прогнани. Очевидно је говорник имао у памети некакав познат случај, и на наваљивање осталих из друштва испричао је жалосну историју о једном козаку, ког су рибари за време руско-турског рата, 1876. год. нашли мртва на једном усамљеном брегу, а ког је убио, као што се доцније истрагом доказало, комесар његовог ескадрона у намери да дође до новаца које је у игри с Козаком изгубио.

То је кратка али пуна приповетка. Има у њој неколико слика велике лепоте, као што је нпр. она, кад рибари с пучине Црног Мора, пловећи поред једног стр

8) Ауотрелђа 'јауатог.