Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 61

мог а високог лита, који је бацао сенку далеко на вале морске, угледају горе на врху једног коња оседлана и зауздана, како је испружио врат над море као да је нешто уочио на његову дивљем хоризонту, а узде му отпуштене, висиле над нпонором. Или она слика, кад су се рибари после два дана, принуђени да се од буре склоне у близини те стене и у очекивању да се море стиша, испели до места на ком је мртав козак лежао, а његов верни коњ стражарио код мртва свог господара, и чувао да му се ко не прикучи. Или она патетична сцена, кад су војници, другови убијеног козака, читали писмо које му је крваво у недрима нађено. То је било писмо од његове старе мајке, и од миле веренице, које су га, тамо далеко, у руским степама, жудно очекивале да им се што пре врати, и по сваком јутарњем сунчеву зраку слале му поздраве .....

„Идила“') од Ант. Спилиотопулоса ( 2лђашотолоолос). Спилиотопулос је у Грчкој омиљен песник мора. У његовим су баркаролама осећања силна, а нестална као што су вали морски.“) И у овој причи имамо посла с морем и мрнарским животом. То је романтична историја двоје младих који су тамо на кикладима, на острву Терми од детињства заједно одрасли, и љубили се, а које је на крају један породични злочин начинио врло несрећним. Оцеви њихови, који су били нераздвојни пријатељи и дру“ гови, посвађали се једном, и отац младићев у пијанству · убије свога друга, оца девојчиног. Лепа Мара је од жалости умрла; драган јој је пољупцима очи затворио, и онда отишао на море да радом своју тугу убије.

У приповедци овој има неколико лепих пасажа у којима. се описује пловљење по кикладима које је особено

2) У. Вагсароја, „у угга ! уга лаута торба леш бану М депу веселу цесму „„Лу #бооуа стђу баоха џор (ижођ“.