Godišnjica Nikole Čupića

62 : ГОДИШЊИЦА

чаробно кад месец у мирној ноћи проспе косо своје зраке и позлати пут лађама и баркама. Спилиотопулос пишв лепим књижевним језиком. Стил му је лак, а приповедање занимљиво.

„Јериница“') од Павла Нирване (Мгова»ис). Писац вели да је по једној белешци из свог записника „саставио једну жалосну историју љубави каквих је, на несрећу, пуно у свету“. То је лепа планинска идила. Јериница, лепа плавокоса сељанчица љубила је једног младог чобанина с којим се сретала горе у планини кад год је по дрва ишла, и од куда се једног дана вратила кући измењена, узбуђена, зажарених образа, незаглађена, раздрљена... Али момче, као што често бива у свету, није било стално у љубави као она. Занела га је својим несташлуком и лепотом друга једна девојка за којом су у селу радо гледали. И једног дана „украо је“ њу. Цело је село о том говорило, а некаква брбљива комшиница казала је то и Јериници. За нежну, а слабуњаву сељанчицу то је био страховит удар. Морала му је подлећи. Пропљувала је крв, и умрла је. И звоно са скромне сеоске цркве објавило је једнога дана да се сахрањује лепо, преварено, несрећно девојче; а другога дана, да се њен неверни чобанин венчава с другом.

С натуралистичком верношћу описано је у овој приповедци село грчко, с његовим стрмим и уским сокацима, и сељанке, и састанци девојке с чобанином, и њена сиротна кућа и њена болест. На цело писање излива се некакав мирисни планински дах, што му даје особене чари. Нирвана је јако цењен у Грчкој и као приповедач и као лирски песник. И он пише званичним, књижевним језиком.

„давет“') од Ламбра Астериса (Астеођсе) заснована је на једном чудном и страшном обичају народном, ако

5) Ешуола.