Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ТРКА 68

таког обичаја збиља још има. Једна мајка заветовгла се, док је њена јединица ћерчица била опасно болесна, да ће своје јединче принети св. Јовану Претечи, ако оздрави. На срећу, или боље рећи на неерећу, дете је оздравило; и сад је ваљало испунити завет, то јест, требало је с једне високе степе, на којој је манастир Св. Јована, бацити дете у понор, и имати вере да ће га светац прихватити и да му ништа неће бити.

Несретна мајка са свом побожношћу није била тврда у вери да јој дете може остати живо ако се баци с онолике висине. Отуда њен страх, борба у њеној души, њено преклињање људи и светаца да је ослободе завета.

жудно очекивање да ће се ко год наћи, да јој каже да

је њен завет луд, неразмишљен, њен плач пред хладнокрвним игуманом манастира који је тражио од ње да одржи реч дату свецу.

Природно је и лепо описана та борба мајчина до оног очајног момента, кад је, у некој врсти страшне нервозности и халуцинадије, скочила у понор са својим лепим плавим дететом.

Прича је врло патетична. Мајка је са својим дететом била жртва једног лудог веровања.

Астерис има лепа талента за приповедање; а пише доста лако научним књижевним језиком.

„Син и Ћерка“) од т-ђице Џападопулове (Алебафудо ПЏолплодоподлор). У овој се приповедци исмева једна мајка која жели да јој се син амизпра са свима девојкама из комшилука, али да узме за жену само ону која има доста новаца, а која сматра за увреду кад је говор о удаји њене ћерке, ако би ко тражио мираза. Млада списатељка има донекле талента како за песму тако и за приповедање.

2) То табшо. 1) "Тље жал Кбор.