Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 71 тога ради.“ „Цељ зборова, вели, ова је: да се учитељи узајамно образују, дајући један другом у размену прибрана знања, искуства, посматрања итд. да се узајамно подстичу и храбре, те да целисходније испуњавају дужности својега позива,“

да предмет рада на зборовима Шапчанин вели: „Овакав екуп живље напредује, ако се на њему држе практична предавања и читају саставци прво из предмета који говоре о школској настави, па онда и из осталих наука.“ А о начину како ће ес ово изводити Шапчанин каже: „само састанке ваља. руководити мудро и озбиљно, не дати да преотму маха страсти и празан и необуздан дишпут, или да се усели у чланове немарност и слабо учешће у саветовању“.

Колико за варошке толико још више за сеоске учитеље Шапчанин придаје велику важност зборовима. „Дух је човечији способан да се све даље усавршава. Ова његова самостална снага малаксава чим почнемо застајкивати. А љубимо ли науку и позив који смо изабрали онда смо од тога освигурани. Чим који малакше у духовном раду и изгуби вољу да више што научи, да се даље изображава, одмах телесна страна савлада духи почиње тонути у простоту. А ко већ једном уобичаји да све више зна и уме, том се непрестано развија дух и рађа најбољим плодовима.“ Џа онда вели: „и школске науке, као и све друге науке и уметности, напредују све даље и даље.“ За пример наводи колико

градски први „осетили повољне резултате.“ За Београдом пошла су после и остала места и ови су зборови били заметак данашњег Учитељског Удружења. На њима је, поред практичних предавања и расправа, поведена брига и о школској сиротињи, те су поникли тако многобројни фондови за сиротне ђаке. И за ово је почетак учињен у Београду, и данас је ретка школа у већим градовима, која нема ове добрстворне установе.