Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН (2

„Сва средства којима се може послужити васпитач дају се свести у ово двоје: реч и пример.“ „Под речју, вели, разумемо све оно што је учитељ кадар да учини опоменама, саветима, наградама, казнима ни свима тако названим педагогијским средствима која му стоје на расположењу.“ А „ако ћемо као што треба да се послужимо овим средстима,“ онда ваља у нама да веје „дух љубави, дух који спаја једно с другим благост и озбиљност, строгост и попуштање, безазленост и разумност, снисходљивост и важност.“ Ако пак хоћемо, да све ово „заиста уроди плодом.“ да се наше речи боље утубе, „онда ваља да их потврдимо примерима самим.“ Поучити деду „добрим и пријатним наравима“ можемо „само примерима“. „У примеру подразумевамо и сам карактер учитељев, који треба да је светао узор у целом свом кругу, у свима дужностима и одношајима његовим“. А да не би ко пребацио, да је ово претеран захтев од учитеља, он вели: „Не тражи се од њега да је урнек од врлина, него да је задаснут духом, који дише љубављу“.... „Доста му је ако има чисту душу, која прима све што је истинито, лепо и добро, па се с љубављу жури да те дарове и другима подели.“ Овакав карактер „за навек ће лебдети пред нашим очима као светла звезда водиља“ и долази нам „као глас радости и мира, који нас одушевљава, весели и пуни спокојством“. И при свим манама домаћег васпитања опет ће „дух љубави, мира и науке што га деца у школи осете, уселити се у њих и прионути за срца њихова.“ А колику превагу има пример над поуком и речима нашим, Шапчанин то обележава овим речима: „Времена пролазе па ће нас заборавити, или исмејати наше опомене и претње, или уздрмати и порећи истину правилима којих се чврсто држасмо у нашему раду — све ће то минути, али идеал