Godišnjica Nikole Čupića

74. ГОДИШЊИЦА

чиста живота, који прирасте за детињу душу, живеће у његовом духу и кад човеком постане“.

Овај се одељак завршује овако: „Према овоме дакле поука') и васпитање раде узајамно, дубоко хватају корена једна у другој, и обоје имају једну и исту намеру да човека истински образују. Учитељ дакле као васпитач позван је, да развијајући и образујући у деци снагу разума... у исто време развија у њима и душевну ") страну, то је да им облагороди њихова младачка срца“... „Тек образован разум и образовано срце одвешће нас једној и истој мети: да будемо ваљани у животу грађанском, угодни и богу и људма“.

У другом пододељку говори о „облику учења“. Ту обухвата распоред предмета, ток учења, распоред наставне грађе, начин излагања њена и умешност с којом учитељ ово врши. „Шта помаже неуком вртару ако је земља и положај његова врта од најбоље врсте, кад не уме да се помогне сад у овоме сад у ономерг Шта важи мајстору ако има добру материју и зна згодно да скроји кад не уме вешто да сашије2“ пита се писац. „Начин дакле, који учитељ изабере да би деци предао знања која ваља да науче, зове се облик учења“. Он може бити двојак: или се деци даје сама ствар да је разгледају и опишу, или им се она „представља описивањем“. Први је за децу, други за — свеучилишта. Између њих је, да се деци помаже питањима.

Свега је дакле четири главна облика: 1. где се „представља, показује и ради“ 2. жајристичан, где се развија с питањима, 3. еротематички пли катететички или сократички, и 4. акроаматички, тде се прича. У свима

') Под „поуком“ Шапчанин мисли наставу иди науку, учење и знање.

2) Мисли срце, осећања, емоције.