Godišnjica Nikole Čupića

МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 75

је главно двоје: да дете савати или прими дотична знања и да их представи или искаже. А то ће се постићи, ако ова четири облика учитељ „узуме употребити свугде где им је места, и увек кад им је време, а то ће рећи: ако се при настави сваком приликом обзире на доба дечје и њижову снагу за учење“.

У трећем се говори о „току науке“. Овај је одељак највећи. Почиње се овако: „Тако ћемо назвати распоред предмета или избор и правилан ред онога што ће се учити“. А да би тај ред био правилан „учитељ ваља да потражи ону тачку, од које кад почне, може се тек надати да ће деца са повољним напретком „ехватити предмет што им га предаје“. За тим „да упућује децу тако, да им чисто очито буде, како је оно, што им се казује данас, последица или наставак онога што је јуче говорено“.

„Добар ток поуке зависи дакле: 1)од доброг почетка,“ 2) од тога у кодико „продужавање у равној мери иде са природним током развијања духа детињега“ и 3) од тога да ли деца „потпуно и свестрано знају оно што су учила и чему су се вежбала“.

Почетак је најважнији. Зато „сваки кад се дела лати треба добро да се размисли о почетку“. „Рђав почетак нигде се тако осетљиво не свети као код учитеља“.... Зато су „педагози новијег времена много мислили о овој важној ствари и та њихова испитивања уродише лепим родом.“ Сад ређа одакле су и чим су поједини педагози почињали први рад у школи, или предлагали да се почиње, па се пита: „који је начин почињања најбољи 2“ и одговара: „онај који је најближи природи“. А у природи све иде „од простога к сложеноме или од малога великоме.“ „Тако и настава нека почиње од простога пили маленога“. Овде се не мисли, да деца почињу од атома и молекима, него од онога