Godišnjica Nikole Čupića
2 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У ХТХ. ВЕКУ
|
лима међународног права. И није требало далеко ићи, нити нешто ново смишљати. Употреба изборног судства освештана је уграђанским законима свих народа, а није се ретко у прошлости — код старих народа и у Средњем Веку ') — прибегавало таквом начину суђења и за расправљање међународних сукоба. Оно што је на првом месту важно код изборних судова, јесте облигатност њихових решења, на коју се парничари, по слободном самоопредељењу, обавезују самим пристанком да им њихову ствар реши изборни суд; а после, изборно суђење, ма да је за грађанске спорове несавршеније од суђења пред сталним земаљским судовима, за расправљање међународних спорова има још ова преимућства: што може решењима својим отклонити узроке вођењу ратова, бити јемство за одржање мира, и што ће увек, кад је спор између држава неједнаке војне снаге, у њему наћи правне заштите слабије и мање државе.
Тврдило се, чак и од стране правника великог аукторитета, да решењима изборних судова, у питањима међународних конфликата није довољно зајемчена обавезност; и да тај начин суђења међународних питања неће никад бити у широј мери усвојен зато, што нема изгледа да ће државе лако пристајати на ограничавање своје независности, и напуштати вршење једног од својих суверених права — а такви се уступци претпостављају пред изборним судовима. И једно и друго мишљење демантује историја. Проф. Лафонтен изнео је у једној својој књизи ') 241! међународни спор, који су у току Х1Х. в. расправљени путем изборног суда, и констатује, да се још никад није догодило, да се једна од парничних страна није хтела покорити решењу суда. А није потребно доказивати да би држава, која би погазила своје добровољно дато обећање, учинилато само на велику штету свога моралног угледа.
Што се тиче онога другога тврђења, неоснованост његову могли би показати и следећи бројеви, из којих
и; 5) Пг. Мета Могасоттећ: Атђитасез шгеглаНопаих да ХП-е ап Ху-е ајесје. Раглв, 1905. | |
7) Ба Коталп (сенатор и проф. у Белгији): Назболге зоштате ег сћгопојостапе дез АгђиИгасез теегпаНопаих 1794.—1900. ВгихеПев, 1902.
Ре ма! луле