Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 171 народи много напреднији били, да би беда и невоља много мање у свету имало, кад би се бар половина од 12 милијарди, колико европске државе (по статистици проф. Хикмана) годишње троше на војску, улагало у какве корисније установе, и у послове од којих би живот човечји постао угоднији и лакши. А колика је тек штета, коју култура трпи од тога што јој касарне стално отржу безброј младића од разних корисних послова; и што се, у ратовима који би могли бити отклоњени мирном погодбом и споразумом (као што су н. пр. били: кримски, Француско-пруски, бурски, па · јапанско-руски рат) стотине хиљада најлешших, најздравијих и за рад најспособнијих младића шиље на кланице ! |

Нико није тако драстично описао опасности којима је културно напредовање народа изложено због великих војних терета, као сам Цар Руски, суверен најмоћније државе, у својем манифесту од 24. августа 1898.

„Како се, вели он у том знаменитом акту, Финансијски (војни) терети стално пењу и народно благостање у његову корену погађају, то су духовне и Физичке снаге народа, рад и капитал, скренуте с пута њихова природног опредељења, и троше се на непродуктивне начине...... Национална култура, економско напредовање, производња вредности, спутани су и заведени у своме развијању. Економске кризе потичу већином од система, кога се државе придржавају, да би војнички биле што спремније. Наша је војска постала данас терет који гњечи народе, и који они све теже сносе... Јасно је да ће ово стање, ако се и даље продужи, одвести на страшан начин и самој катастрофи, коју цео свет жели да избегне, и на чијем догледу трну људи од страха“.

Што се тиче ратова, они су у данашњим приликама, опаснији него што су раније били, не само зато, што производе веће и шире потресе због разгранатијих и интимнијих међународних односа, него и с тога, што данас ратови услед савршенијег оружја и изме"њене тактике, дуже тргју и веће масе људи прождиру. Чувени руски хирург Пирогов, кад је угледао бојна поља