Godišnjica Nikole Čupića

92 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У ХГТХ. ВЕКУ — ·Вигеац Гпфеграгјетепаге ропг | агригасе шфегпапопа), са седиштем у Берну.

На банкету који је влада Швајцарска давала, у Интерлакену, у част чланова конференције, казао је председник републике Шенк ове речи: „Ми се поносимо, и срећни смо што видимо код нас чланове европских парламената. Али ћемо поноснији и срећнији бити онога дана, кад се представници свих народа, снабдевени званичним пуномоћијама, скупе да потпишу један општи уговор о установљењу сталног изборног суда. И тај ће дан доћи!“

Џета конференција састала сеу Хагу, у Холандској, 4—8. септембра 1894. На скупу је било заступљено петнаест европских парламената са 152 члана. Конференција је држала своје састанке, под председништвом сенатора Рахузена, у Биненхофу, палати законодавног тела Холандије, а отворио ју је, значајним говором, ондашњи министар унутрашњих дела, Ван Хутен. Холандска краљица изјавила је конференцији своје симпатије, и лепе жеље за њен рад. Међу другим људима који су поздравили састанак пар. аментараца, био је и Виљем Гледстон.

На овој конференцији одобрени су статути међународног парламентарног савеза, како их је Управни Одбор пзрадио и предложио, и донесено је неколико резолуција, у којима су исказане жеље:, уда се («иле сагласе и реше, да се сазове један међународни конгрес који ће имати да проучи питање, како би се путем изборнога суда могли Ра РАНИ међународни спорови европских држава“ !') „Да се на једној међународној конференцији европских држава призна за једно начело међународнога права, неприкосновеност приватне сопствености на мору, за време рата“.“

Од свих питања којима се бавила ова конференција, истиче се по важности на прво место питање о уређењу једног сталног међународног изборног суда, којем би се сви народи, кад им буде потребно, обра-

-

') То је П-ћа резолуција те конференције.

>) ТУ. револуција.

72" РРИЦРУЧ ЦРУ, ",

пола бана ~ сав ћљакаћ.

"_ |“

ви ~ о бан До

. рама лас _ авва. ла са о << ал ке Рама МР о ле а