Godišnjica Nikole Čupića

~

ГОДИШЊИЦА 93 ћали. На састанку делегата Међународног Парламентарног Савеза |(Савезова Већа), који је држан претходне године (1893. у Бриселу, решено је, да се то питање покрене на овој конференцији, и одређен је Стенхоп, члан Доње Куће, у Енглеској, за репортера његова. Стенхоп је изнео своје мишљење о том питању у једном пространом мемоару.') У том свом напису говори он само о важности и потреби једног међународног средишног суда у Европи, како је Гледстон тој замишљеној установи дао име, али се није усуђивао да улази у детаље његова уређења. У мемоару се предлаже, да се избере одбор од шест лица који ће иврадити пројект за организацију сталног међународног суда, и тражи се, да се при изради тог пројекта поштују извесна начела у којима ће бити гаранције ва независност и самоопредељење сваке државе. Резолуција, којом је конференција усвојила тај предлог, гласи: „Пета Конференција Међународног Парламентарног Савеза одређује комисију од шест чланова, од којих ће један бити администратор Управног Одбора (Д-р Гоба). Он ће имати да спреми за идућу конференцију пројект за уређење једног сталног међународног изборног суда (Соџге регтапепје пбегпанопаје 4' агђигаге), који ће решавати о размирицама између народа, који на то пристану.

У том пројекту морају бити очувана ова начела:

|, Неприкосновеност националне независности.

2, Пристанак сваке државе на стални међународни суд, потпуно је Факултативан.

дз, Све државе које на то пристану, морају бити потпуно равноправне пред сталним Међународним Судом.

4. Решења Суда морају имати силу извршних решења«“. Још, и о једној занимљивој анегдоти! У току живе дебате коју је изазвао Стенхопов предлог, рекао је један скупштинар из Немачке, да „Немачка Царевина

· неће никад узети у озбиљно разматрање предлог о

установљењу једног таквог Међународног Суда, јер ће

5) Каррогб де Мг. ЗЕеапћор зпг Г отташзаноп 4'ипе сопге шфегпаНопаје

_ регтапепфе 4'агђигасе.