Godišnjica Nikole Čupića

94 НАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У ХЈХ. ВЕКУ

се чувати да не буде смешна“. На то је узвикнуо Паси: „Никад не ваља казати никад“. Стари борац имао је право. После пет година само, биће она мисао Међународног Парл. Савеза о сталном међународном изборном суду усвојена и остварена на конференцији сила, у истоме граду, у Холандској. | Шеста конференција је држана у Бриселу, 13. —16. августа 1895. На скупу је било представника из петнаест држава. Угарски парламент су заступали Алберт Апоњи, ђенерал Тир и Мавро Јокај. Седнице су држане у просторијама Сената, у Рајајз паЏопај, а

отворио их је министар радиности, Нисенс. Краљ Бел-

гијски је телеграфски поздравио скупљене парламентарце. Председник кенференције био је Декам, сенатор и познати професор на Универзитету у Гувену. Најважнији посао конференције, било је претресање пројекта за уређење међународног изборног суда, који

је израдила комисија изабрана у Хагу. Пројект је

једногласно усвојен, а главније одредбе његове — у 14 тачака — биле су: Државе, које на то пристану, на основу једног међународног уговора установљавају Суд, пред који ће износити на решавање своје спорове. Свака уговорна држава одређује по две судије, на пет година. Суд бира себи председника на годину дана. Суд има свој биро. Извршење судских одлука поверава се части парничних држава (а Гћоппеиг ећ а ја ђоппе [01 итд. Тај пројект је, по решењу конференције, њен председник доставио владама свих држава, с једним својим пространим мемоаром. У по

неким државама званично је саопштен и у ваконода- _

вним телима.

Конференција је још овластила председника, да испита : не би ли се нашле две или више држава, које би

узеле иницијативу да на основу тог пројекта, установе

суд пред који би износиле своје међународне споровег2.

Још је ова конференција изнела, у једној резолуцији, мишљење, да се мора признати стална неутралност свакој држави, која то прокламује одредбом свога устава. За тим је, најпосле, конференција решила да се изјави захвалност Француском парламенту, што је једним решењем позвао своју владу да учини предлог

Лаћ = аи о бо јање.

„

—"—"е_" 3 2" "РТА „о РГ"

м “У о Дљасјааа осе _ = о љ ијњо 3 азоо о