Godišnjica Nikole Čupića

[02 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У Х1Х. ВЕКУ

тике, који би је дигао високо изнад пређашњих три-

умфа, ако би се имало мудрости и снаге да се од Бизмаркова начела силе пређе на начело права“ ', а у Баварској устао је, децембра 1894. Вертхајм Ро-

зенштајн |БезећзГгага, да у првој комори брани мисао.

о. изборном судству и установљењу једног међународног суда, и казао је „да би такав суд био завршетак пи круна правног реда |Кесћзвогапипе) који траже разум, хуманост, и хришћански морал“.

1897 год. Норвешки парламент је наново адресом молио краља да се заузме код других сила како би се дошло до једног сталног међународног суда. Краљ је, том приликом, усвојио предлог, и рекао, „да је у изборном судству победа цивилизације“.

Тако је мисао о потреби једног међународног суда, и о расправљању међународних спорова путем арбитраже, била већ задобила доста бранилаца у свима европским парламентима, и имала безброј приврженика у свима редовпма западних друштава, онда, кад је руска влада изашла са знаменитим манифестом од 21. августа 1898. год. у уПетербуршком Правитељственом Веснику“. ;

ТУ. Па ипак је Царски Маншфест, — под тим је именом тај акт ушао у историју — изазвао велико изненађење.

Нико му се није надао соне стране с које је дошао из апсолутистичке Русије, и од владаоца који има највећу војску на свету. Разумљиво је да је корак младога цара Николе П. наишао у образованим слојевима и у редовима пацифиста на најживље одобравање, као и то, да је у званичним и војним круговима у западним државама предусретан с резервисањем и неповерењем. Мислило се, да руска влада има каквих задњих намера, и свашта се нагађало. Али су величина Русије п аукторптет њеног суверена били, и за те кругове, неодољива препорука манифесту; а нису могле остати без утицаја ни простране манифестације

') Епед, р. 287.

њизљенисања. –_ ко свавћ Жан