Godišnjica Nikole Čupića

Мич пе у: ту " с . ду ми,

Ма

"о

ГОДИШЊИЦА [03

које су тада организовала друштва мира, у свима државама, у корист племените мисли Цареве.

Данас се већ зна и историја како је Цар дошао на мисао да се сазове конференција мира. Виљем Стед рођ. 1849., енглески журналиста и велики агитатор за ствар пацифизма, био је, 1898., примљен у аудијенцију код цара Николе, и изнео је у једном спису | да су на цара упливисали да прихвати жеље пациФиста, нарочито дански Краљ и Јован Блок ког је цар, по препоруци Витеа, примио више пута на разговор, и чије је дело „О Рату“ с интересовањем читао. Споменуто је и то, да се о раду и тежњама Међународног Парл. Савеза упознао из извештаја свога нарочитог изасланика који је присуствовао на копференцији Савеза у Будимпешти; а вели се да је и књигу Сутнерове „Доле оружје“, која је печатана 1890. и постала убрзо врло популарна, цар радо читао.

Царев манифест је, три дана пре но што је објављен у званичном листу, саопштен у виду ноте свима страним представницима који су акредитовани код Петроградског двора. Због велике важности његове исписаћемо га цела у преводу.

„ Одржање општега мира, и редуковање, колико је могућно, прекомерног оружања, које је теретно свима народима, истичу се у садањим приликама свега света као идеал којем би ваљало да су управљене тежње свих влада.

„Хумане и великодушне наклоности Његовога Величанства, Цара, мога узвишеног господара, поклоњене су потпуно овој ствари.

„У уверењу да је овај узвишени циљ у складу с најважнијим интересима и оправданим тежњама свију сила, царска влада мисли да би садањи момент бпо врло згодан за истраживање, путем међународног до-

товора, најбољих начина на које би се свима наро-

дима осигурали благослови стварнога и трајнога мира, а пре свега поставиле границе у поступном развијању садашњег оружања.

1) Ба сћгоптаце де ја Сошегепсе де Ја Науе, 18599.