Godišnjica Nikole Čupića

104 ПАЦИФИСТИЧКИ ПОКРЕТИ У ХТ1Х. ВЕКУ

„У току последњих двадесет година жудње за општим умирењем оцртавају се нарочито јасно у осећањима цивилизованих народа. Одржање мира истакнуто је као главни смер међународне политике. У име мира повезивале су велике државе међу собом моћне савезе; а да би што боље осигурале мир, развиле су своје снаге до размера до сад невиђених, и продужују и даље да их увећавају не запињући ни пред каквим жртвама.

„Сви ти напори, ипак, нису могли бити крунисани благословеним резултатима жељенога умирења.

„Како се Финансијски (војни) терети стално пењу, и народно благостање у његову корену погађају, то су духовне и Физичке снаге народа, рад и капитал, скренуте с пута њихова природног опредељења, и траће се на непродуктивне начине. Гроше се стотине милиона да се набаве страховите справе за рушење, које се сматрају данас као последња реч науке, а које ће већ сутра због ма каквог новог открића на овом пољу, бити осуђене да изгубе сваку вредност. Нациопална култура, економско напредовање, производња вредности спутани су и заведени у своме развијању. Економске кризе долазе већином од система ког се државе држе, да су војнички што спремније (агтетеп| а ошгапсе). Наша је војска постала данас терет који гњечи народе, терет, који се све теже сноси. Јасно је да ће стање, ако се и даље тако продужи, одвести, на страшан начин, и самој катастрофи коју цео свет жели да избегне, и на догледу које људи трну од страха.

„Овом непрекидном оружању поставити границу, и тражити средства да се зло које целом свету прети отклони, то је највећа дужност која се данас намеће

свакој држави. Прожето овим осећањем, Његово Ве-“-

личанство изволело је заповедити ми, да свима владама, које имају своје представнике акредитоване на Царскоме двору, предложим, да се састане једна конференција која би имала да се занима овим озбиљним питањем.

„Ова би конференција, с божјом помоћу, била срећан увод у век који се отвара. Она би скупила у је-

јање соса аса акаа