Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 105

"дну силну моћ напоре свих држава које искрено желе

да велика мисао о општем миру триумфује над елементима немира и раздора. Она би, у исто време, утврдила њихов споразум заједничким освештањем начела правде и правичности, на којима почива безбедност држава и благостање народа“.

19./94. августа 1898. год.

ј РОФ МУРАВЈОВ Св,

У другом циркулару, што га је Муравјов под 830. децембром (по ст.) 1898. саопштио посланицима страних сила, при Петроградском двору, изнесен је, у неколико тачака, програм, ког би се конференција имала да држи. Карактеристично је, да се овим актом сужава поље рада које је по манифесту ваљало да буде доста шире, да се сад мање даје но што се стављало у изглед. Изгледало је као да је влада руска дошла до уверења да се у манифесту сувише зауктала, и да јој је ваљало повући се полако назад; као да је изгубила од одушевљења, за ствар мира којим је манифест био прожет.

Узроке овој промени треба тражити у ондашњим политичким приликама, када су односи Енглеске и Француске (због питања о Фашоди) постали одједном врло затегнути, и изазвали увећање војне спреме и у тим земљама, и у Немачкој; а можда још и у јачем тренутном утицају каквих конзервативнијих струја на меродавне кругове у Русији. Али је интересантно да се у редовима пацифиста, у Европи, умело правилно судити о разлозима који су диктовали циркулар грофа, Муравјова од 30. децембра 1898. и да је ту одушевљење за Цара и његову племениту намеру остало непомућено, док се у званичним круговима, и међу браниоцима рата, сада, после тог циркулара, мислило, да се о предузећу руском може говорити као о ствари која је у главном пропала, или бар да се на конференцији, ако се састане, неће доћи до каквих важнијих и озбиљнијих резултата.

Просвећено јавно мишљење културних народа није допустило да се таква предсказивања обистине.