Godišnjica Nikole Čupića

130 ПАВИРЧЕЊЕ ПО КЊИЗИ ПРОФ. Д-Р БИХНЕРА

никад изаћи за руком, јер такова граница у природи не ексистира“. (Форел).

Ја мислим да интелигенција није само оно што припада специфично човјеку, него интелигенција почиње већ ондје, гдје инстинкат престаје, јер је противно

интелигенцији инстинкат. Ако увмемо да јеинстинкат

урођени нагон, који гони животињу на рад и радњу, која иде на корист цијелом друштву (овдје мислим пчеле) без стеченога искуства, без претходнога учења, онда мора бити интелигенција оно, што је код животиња основано на стеченом искуству, на претходном учењу, на памћењу, на опажању, на сјећању. животињама влада инстинкат, а зна се да раде и по својем искуству, да имају памћење и сјећање, те по томе су онда обузете инстинктом, а имају и интелигенције. Ми ћемо видјети да не само код виших сисаваца има интелигенције осим инстинкта, него да је има осим потпунога инстинкта и код пчела. Али прије него што пријеђем на пабирчење по књизи Бихнеровој, потребно је да примјерима покажем шта је инстинкат, а шта је интелигенција, јер из тога ће се онда видјети какво је незнање показао Бихнер из бијологије о пчели.

Шта је дакле инстинкат 7

Инстинкат је кад птица вије гнијездо, које није могла видјети од својих родитеља како се вије гнпјездо, јер онда није била још на свијету кад су њени родитељи вили гнијездо, па ће га саградити тако исто на длаку као што су га и њени родитељи градили.

Инстинкат је кад узмемо пилиће испод квочке, који су се овај час излегли, па их оставимо гдјегод без квочке. Пилићи ће ти послије краткога времена хватати инсекте и чепркаће по пијеску као и матора квочка, а све то будући смо их одвојили од квочке нијесу могли видјети ни научити од ње. Исти ће сети пилићи, кад их изнесемо напоље, па се случајно појави кобац, раштркати на све стране од страха. Ито нијесу могли

научити, као што видимо, ни од кога да је кобац њихов непријатељ. ')

1) Вид. Котапев: Гле сеззисе Елпутекипр пп Теггејсћ стр. 174. 175.

ду "РГ ">.