Godišnjica Nikole Čupića

198 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

На северу, у данашњим међама Краљевине Србије и на југу наше области, одређена географска и топографска имена негдашњих саско-дубровачких насеља, као и њихова историјска судбина, у колико су је историјски споменици сачували, а коју ву изнели и расветлили К. Јиречек и Ст. Новаковић у својим радовима, дају нам драгоцена материјала да тај прекинути ланац — од Сувога Рудишта до Трепче исправимо и допунимо уметањем нових беочуга, који су били познати али нетачни, те тако расветлимо и оно што је до сада било у густој тами незнања. Па, идући тако старим друмом рударским, којим се је некада проновило чисто сребро у полугама, не може нам се на ино, а да не свратимо за часак на горостасну пирамиду — ту круну свеколиког Копаоника — Суво Рудиште, те одатле не бацимо бар један поглед на све четири стране света. Колико се одатле отвара простран хоризонат који нам је пластично и онако дивно насликао неумрли Панчић у своме спису: „Копаоник и Његово Подгорје“. Како нам се на далеком видику брзо засену очи, гледајући разноврсне облике горостасних планина и дубоких долина, а између њих простране равнице и питома поља! На далеком северу, преко долине Западне Мораве, таласа се, врло знаменита из наше најновије историје, питома Шумадија с ниским и главичастим брежуљцима који — чини се — неосетно прелазе у моравску и далеко већу дунавску равницу. Управимо ли поглед преко огранака Рогозне на запад, видимо: црногорске, херцеговачке и босанске планине; окренемо ли се на исток: како нам дивно изгледа топличка и моравска долина, а преко њих горда Стара Планина и на северу од ње Озрен и Ртањ. Ако погледамо на југ, види се на далеком хоризонту — на оном месту где се чини да се небо са земљом састаје — горостасни Шар с највишим врхом својим Љуботеном који се виси над самим Косовом. Љуботен и гребени Шар-Планине прошарани су наизменично белим и модричастим платнима. Западно од Шар-Планине распознаје се увала старе и равне Метохије, а ближе нама види се Голеш и планина Чичавица, на којој — како вели народно предање — има седамдесет и седам цркава и три дрвета тамњанова,