Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА фЕјфе

и по Гаринама' — све до Бољковца и Бољедарице имају, али се већ једва познају закопине од негдашњих рударских мина. Падају нарочито у очи запушена окна, вападно од Бољедарице, спуштајући се низ Крчевине ка извору хладном у Доловима. Туда су данас копорићске ливаде. Између Долова, Бежаније, Радежеве и Булине Баре простире се зада равна ливада — Трговиште — чије име подсећа на стари „копорики тргђ“ и несумњиво рударско трговање рудама у Копорићу. Трговиште је удаљено од првих рујина најмање 1'/, до 9 сахата, а од Старога Копорића више од 3 часа. Близу је Кућиштима и надомак наше данашње државне границе. Тргсвиште је са својим суседним „Оманичем“ врло интересантно не само ради свога данашњег имена, него више ради остатака од негдашњих људских творевина, који се распознају око њега, те и невешту оку не могу остати неопажени. Има остатака од старе шљакне, а около ње и нешто даље од шљакништа, познају се трагови од грађевина и ако су већ давно и давно порушене, те су данас покривене или ситним бусеном ливаде, или се изнад њих диже густа букова и лескова гора. Да ли се није некада на Трговишту трговало рудама сребрним и још неистопљеним, која се продавала у „крблима“ (саја ф гуда) 2 А да јеу ХМ веку, доиста, било трга у Копорићу за чисто сребро, ми имамо једно драгоцено сведочанство из године 1396., што нам га остави и тим овековечи своје име Никодим игуман са осталом братијом манастира св. Пантелеимона, у Св. Гори, који вели: „А отђ копорискога, дохотвка шевенђ зцо ве оуреченно оу лоутроу давати да,

ни се оставла всако годиц ке литрђ, да не стов оу манастира, да или ихђ живи оустрббоујо или мрђтви о 3 рекд о томзи среброу госпоћа кура |(кира) бугенџ, и.... този да оучинимо“.“ Ако овај историјски докуменат и она небројена порушена окна узмемо на ум, па све то

' У Гаринама био је влашки катун, о чему види Просветни Гласник св. за јуни 1908. године.

2 Види Трговачки Центри и путови у средњем веку и за турско доба, од Ердељановића, стр. 116.

3 Гласник 24, 280. 14%