Godišnjica Nikole Čupića

— ~

ГОРЊИ ПБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

доведемо у загласност с оном „сребрном решетком“, о којој се толико векова усмено причало с колена на колено: онда тек можемо имати јасне контуре на досада заборављеној слици о некадашњем тргу копорићском. Па ипак и то'је бледа и непотпуна слика која у нама буди многе реминисценције, али на читав низ постављених питања не даје никаква одговора. С „Планине“ нарочито. с Трговишта вратићемо се преко Лаза, поред Боже Главице, низ Игриште за ело Копориће. Но, кад смо већ на улаву шумовите Чу ке, немојмо ићи оним утрвеним путем што води средином њеном низ Планину или Сулендаре ка селу, него скренимо мало у лево до ивице која нам заклања Вра-

њевац и Велику Реку. И том ивицом Чуке водио је не-_

када утрвен пут, али је сада зарастао травом и буковином, којим данас пролазе једино козе и козари. Чука је највиша тачка мабивнога брда, чије се стране губе у долинама обеју река. Јужна окомита страна њена —

Крш — састоји се из једноставног али издробљеног

камена који се протеже до потока Врањевца, Велике Реке и крајњих кућа у зелу. Чука је врхом својим прилично равна и пространа, спуштајући се према северу и западу досла благо. Површина равни што није покривена травом или шумом, застрта је више каменом него ли земљом, а обоје су боје жућкасте. Што је ва нас најинтересантније површином њеном, ближе јужној ивици, познаје се читав низ запушених рударских мина.

Само место зове ве „Рупе“ (код Рупа на Чуки). И по.

замој шуми и њеним пропланцима има такође несрне јених остатака од старих рударских мина. Северо-западно, на самој ивици шуме налази "се данас звана „Чкаља“ која није ништа друго до урезани | једноставну стену и потпуно сачувани рударски тамник који има правац север-југ. Данашња „Чкаља“, као и остала рударска окна по Чуки, била је најближа самокову који смо напред у Власичкој Реци споменули. » Чка љу“ и данас памте добро сви старији Копорићани, јер су године 1876., бежећи испред мача и угарка ар-

наутског, њој повери. ји на сахрану сву покретност своју ј

од губера и скупоценога руха до позледњег обојка;

али су Арнаути то пронашли, па читаву недељу дана _