Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 213 делили и разносили својим кућама. Ту је било црквених књига и хаљина — речју све оно што су Копорићани сами текли деценијама и што су наслеђивали од својих старих.

Отвор „Чкаље«“ находи се у врху једне удољине, по којој су на неколико места наслагани гротови камења, а сам улаз у рударско окно, оброњавањем земље, тако је стешњен да се једва побаучке може ући; напротив, кад се већ уђе, има висину боја човечјег, а ширином њеном — да се изразим хиперболичним речима данас већ пок. чича Милисава — могла би се мимоићи двоја кола. Унутрашњост сама још је занимљивија — једно што је хоризонтално усечена кроз јелдноставну стену, по којој се добро познају некадашњи удари длета рударског, а друго што је потпуно сува, и што има више мањих побочних ходника. Дубина односно дужина њена није ми позната, јер ниједан од садашњих живих сељака — Копорићана није се усуђивао да јој потражи краја, ма да су многи покушавали. И сам сам једном са својим вршњацима учинио једанпут јуначки покушај, и не знајући зашто; али од 10—15 метара не смедосмо даље ни корака. Густа помрчина декуражирала је нас, и ми се вратисмо натраг.

И овако летимични преглед копорићских брда и долова, по којима се данас познају толики остатци старих рударских мина, даје нам довољно сведочанства колико је било разгранато рударство средњега века у Копорићу. А оне простране рушевине од негдашњих грађевина и самокова, као и остатци старога водовода, очито тврде: да је у Копорићу дубровачко-саска колонија била многобројнија, него што сето може извести по писаним споменицима који су нам данас познати.

Ну област рударских мина и поткопа саско-дубровачких Факторија, у Копорићу, захватала је много већи простор него што га напред показасмо и описасмо. Остатци ливнице и шљакне у Црешњици, а нарочито огромне гомиле згуре и рушевине од самокова у Јелакцу, дају несумњива доказа за то. У Црешњици и Копорићу |на ставама река), како казује народно предање, самокови су радили, за Турака, до пред крај 18. столећа. По тој традицији црешњички самоков — гво-