Godišnjica Nikole Čupića
с“ сл
Е
ГОДИШЊИЦА
рођен и одрастао у Борчану, сада трговац из Крушевца, прича о Конштрици ово: уКада сам као младић чувао овце по реци Конштрици нашао сам један врло велики и тежак рударски чекић и два тоцила од камена. Чекић је од гвожђа а био је толико тежак да га нас шесторица нисмо могли с места покренути, те је остао ту где је и нађен. И данас познају се тамо зидине од самокова, а тако исто п вада, којом је вода ишла за самоков. У Конштрици има шљакне на два места. И сад има очуваних рударских рупа, које се зову „Цеови“.“
Рупничким Путем ишло се даље преко Мариначке Чуке, Мусинца, Греде, Боровњака, Шадионице, Ржане, Ковачке Реке (вододелница), Острог Копља и Бајгоре за Трепчу — највеће и најзнатније рударско насеље у пределу Копаоника. Целом том линијом има остатака старе рудокопње, о чему даје нам најдрагоценије податке светостефанска хрисовуља, где се на слрани 3. вели: уи шт рђке како греде дћлђ више старвихр роупњђ. низ дђлђ прђађ лабјски поутђ оу стуб'лђ“. Да ли нису ове старе рупе — старе за доба краља Милутина — остатци римске рудокопње, или су то остатци из ранијега српско-жупанијског доба; — Свакојако, да су из времена прве рударске радње под Немањићима, за краља Владислава или Уроша 1, стрица и оца Милутинова, када је обновљено рударство па већ за тако кратко време исцрпене и напуштене, не би их краљ Мирутин назвао старим; јер време највише од 70—78 година не може се назвати тако старим. Како је ово питање — по мом схватању — од велике важности за тачно разумевање рударске радње у овом крају, ипак у оскудици података историјских не смем тврдити, већ, остављајући другима компетентнијим од себе да на њ одговоре, верујем: да су то остатци прве рударске периоде из доба римскога.'
Јужно од Борчана води други пут преко Брзанца за Трепчу, који донекле иде упоредо с оним на пла-
1 „И изван Далмације било је у римско доба рудника у северо-западном крају полуострва; у провинцијама Мезији, Дакији и Македонији упранљали су рудницима домаћи руковаоци који су се звали ргосигаботев тевајЈогша којима је био старешина сотез тебаПотши рат Шупеши“. Отаџбина св. 14. стр. 217. |