Godišnjica Nikole Čupića

216 ГОРЊИ ИБАР О СРЕДЊЕГА ВЕКА

нинском венцу. Кад се мимоиђе брежуљкаста висораван, на којој су оба Борчана, Руцманце и Брзанце, онда се ка реци Седрави и Бистрици спуштају окомите и кршевите стране — Рудине, чије име већ подсећа на неисцрпност и богаство руднога блага, те је отуда, ваљда, тако и прозвано. И по Рудинаиа има такође небројених затрпаних рударских мина. Прешавши Седраву, а мало за тим и Ракитницу, хватамо се врло припрта пута, ув шумовити Бадњевик, који је обрастао дебелом и густом гором, те се од пута не види далеко — једва неколико метара. На побиљу Бадњевика. налази се село Забрђе,“ Витушиће и Трепча са својим многобројним развалинама, а недалеко од ње су Мажиће такође са разваљеним градом и порушеним грађевинама из прошлости. Мажићи (Маржићи) спомињу се у поменику крушевском као манастир још у ХУП веку. У свима тим местима данас живе Арнаути Шраљани, а да и туда има многобројних остатака средњевековне рудокопње по себи се разуме; али, на жалост, ми нисмо имали нити данас имамо могућности да те рударске остатке изближе, на лицу места, разгледамо и побележимо, те много ће што шта остати неопажено, и ако би било од вредности.

Осим старе, далеко чувене Трепче која је данас обично село арнаутско, а у доба цветања српскога рударства тако позната и толико пута спомињата као седиште не само кнеза и доцније ћефалије, него и као резиденција православнога владике, — а још више

чувена као седиште дубровачког конзула и многобројне.

дубровачке Факторије — и осим Мажића, чије развалине напред споменусмо, а о којима ћемо нешто п доц-

није рећи — ми ћемо се овом приликом нарочито до-

таћи једнога места, о којему до сада нисмо такође внали, а чије име нас упућује да На мишљамо о тамној прошлости и постанку његову. — Стари Трг то је данас незнатно и обично арнаутско сеоце, као што су и

' О Забрђу има једна врло тамна традиција за некога попа из Забрђа, који је излазио на брег према Рудинама и „од силе и добра букао“; али у том дође „ала“, те му све узме, а и попа брзо нестане. Ово мрачно предање, Јамачно, хоће да каже како је било последњих година старе српске слободе, а под »љЕОМе треба разумети турско завојевање 1455. године.

2 Новаковић. Глас ХХХП стр. 28—299.