Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

| –1

сва села у Шаљи; али не само име његово, него још више историјски камени остатци који су још у њему заостали, сведоче најречитије: е је ту некада било становника који су високом културом и продуктивношћу својом далеко и далеко надмашили и измакли од садашњих му становника — дошљака. |

У Старом Тргу вредна је и достојна спомена велелепна а до сада скоро заборављена — старотршка црква која се налази испод села, на левој страни пошто се удруже мељанички и барски поток, а недалеко више цркве извире врло топла и јака бања. На старотршкој цркви — по причању Живка Обрадовића сад из Драгуше, а родом из Слатине — стајао је кров до пред рат српско-турски 1876. године; на самом крову била су израсла три велика, јасена, а по зидовима био је још добро сачуван стари живопис. Црква је, ван

сваке сумње, из Немањићскога доба, врло велика; већа — по речима Живковим — од цркве манастира Св. Стевана у Бањској.“

По данашњој Шаљи, осим поменутих развалина, познају се на више места трагови старих путова, а између Орахова и Старог Трга, куда данас води пут за Митровицу, неке ливаде и сада Арнаути зову „Српске“ или по њихову изговору „Влашке Ливаде“. У опште Арнаути и Турци, када хоће да нагрде и покажу Србима е су у правима својим нижи од њих, називају и данас Србе Власима, што је сасвим идентично са речју — раја.

Сочаница — Сел чаница.

До сада смо равгледали остатке средњевековне рударске радње по данашњем пределу Копаоника и по Шаљи, држећи се више старога рударског пута који је некада водио билом планинским и најближим његовим странама, а сада се спуштамо непосредно у долину или равницу реке Ибра. Напред смо већ говорили о

3 1 Живко је у два три маха гледао цркву Св. Стефана, у Бањској, а у Старом Тргу живео је и чувао козе код Арнаута неколико година.