Godišnjica Nikole Čupića

218 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

Сочаници и њеним старим међама, а овом приликом потрудићемо се да изближе размотримо старе а многобројне остатке што се находе на земљишту њених међа; остатке што нас изненађују величином својом, који немо али очито показују: колико је била развијена култура и делатност њених старих становника, а о којима историјски извори муком муче.

На левој страни, при ушћу Сочанске Реке у Ибар, до самога Тројанова Града или — по познијем народном предању — Чивутана, налази се огромна маса шљакне која нас изненађује простором и количином својсм. И ако о овој рудокопњи немамо писаних спомена из средњега века, ипак сама данашња имена: Шљакнилште и одмах до њега Самоков, кас и у бливини њиховој многи остатци рударских мина — несумњиво тврде, да је ту била некада велика топионица руда. Ливница ова била је до самих градсхих бедема, чије се развалине находе на десној страни реке, а без сумње — обоје датирају из римскога доба, јер их и сама народна традиција приписује Римљанима. Сам град, судећи по простору његових данашњих остатака, био је врло велики. Простирао се је од Ибра и Сочанске Реке најпре Равницом, па постепено хватао се уз ону благу извишицу до испод Ивче Главе, на којој је данас велики шанац турски, а други мањи налази се нешто источније — на Галичу. Рушевине од града најбоље се распознају у рачви онога угла што га чине пузови — онај што води од Лепосавића уз Ибар, и онај што пролази западно испод Галича, пресеца брдо па иде више јужном ивицом његовом; оба се састају на неколико метара пре него што ће се прегазити Сочанска Река, куда се познају и трагови старе калдрме.

Од пута до Ибра данас су туда најбоље и најплодније сочанске ливаде и њиве, које се стеру земљиштем некадашњега града под именом: „Велике Луке“, „Аништа« и „Шљакништа«“, а има их у простору до 200 дана орања. Одмах из града водио је преко Ибра камени — а по народном причању гвоздени — мост, чији се трагови камених стубова добро познају, нарочито онај усред вира тако звана „Чивутана“, по коме је доцније и град прозван. Између града, Шљакништа и

· , Мо бр. ки Ке