Godišnjica Nikole Čupića

ОДЈЕЦИ ШИЛЕРОВА „ЗВОНА“

у

СРПСКОЈ УМЕТНИЧКОЈ ПОЕЗИЈИ.

= —

Априла 27. (Маја 9. по новом) године 1805. преминуо је велики немачки песник Шилер. Према томе се навршује сада стогодишњица од времена смрти његове. О тој прилици за ту пригоду и написан је овај књижевни прилог. —

Историја српске књижевности може бити као што ваља израђена тек онда, када се уђеу траг свим утицајима који су са стране у различитим облицима уношени у књижевни живот и развитак, те се према томе одреди и битност онога што је засебно никло на домаћем земљишту. Од свих, пак, европских књижевности у деветнаестом је веку највећи утицај имала на Србе књижевност немачка. Нарочито је био силан утицај немачке романтике, било даје он долазио непосредно из Немачке, било да је улогу посредника вршила која словенска, по најпре чешка, књижевност. А од свих немачких песника ни један није ни близу имао такав и толики утицај као Шилер. У претходне студије, у колико се овога песника личе, за историју српске књижевности долазе два посла. Један је у библиографско-критичком прегледу свега што је од његових дбла преведено на српски језик. Други је у истраживању утицаја које је Шилерово певање у опште имало на правац и начин певања српских песника који су га познавали било у ориђиналу било у српском преводу. Онако исто као што је проф. В. Јагић дао рачун о преводу Пушкина на језике Словенскога Југа, и као