Godišnjica Nikole Čupića

“о ~

ОДЈЕЦИ ШИЛЕРОВА у3ВОНА«“

што је д-р. Т. Маретић прегледао све српске и хр„ватске преводе и. С. Тургењева — тако се има извршити смотра свега што је од Шилера преведено на српски. А тога има, релативно, врло много. Већи део, и најбољих, драма Шилерових вршио је свој утицај у току неколико деценија са српске позорнице; знатан део песама његових преведен је, почевши још са тридесетим годинама деветнаестога столећа. Други је посао такођер од особитога значаја и изискује не мање труда п времена.

Ове врсте, које се овде наводе, дају један посебан прилог томе послу претходних студија, истражујући у српској уметничкој поезији деветнаестога века од-.

јеке Шилерове Песме о звонј.

Године 1799. написао је Шилер своју Песму о звону, која је с правом стекла читав низ најодабранијих епитета. Садржина је њена данас позната, ван сумње, сваком образованом човеку, јер је и песма прилагодна животу, мислима и осећајима људи уопште, пошто је, бев већих обележаја ма какве локалности, лишена националне тенденције и боје...

Све је спремно, што је потребно за ливење звона, те се послу приступа уз обичајну молбу Богу да благослови рад. Цела се радња сада врши по природном развоју посла, а сваки се поступак и свака појава прате умовањем о приликама у животу човекову. Најзад су срећно прошле све погибаоне прилике при томе послу ливења, звоно је готово те се издиже високо да звони и да огласи понајпре роду људском мири радост... |

На шест година после те песме, умро је велики песник слободе и проповедник хуманости, а тек тада је почело у Срба лагано свитање у животу духовном м народном. Кад је уметничка поезија српска стала јаче разбирати за мисли и облике туђе поезије, сачекао ју је моћни утицај Шплеров и даље је повео.