Godišnjica Nikole Čupića

228 ОДЈЕЦИ ШИЛЕРОВА „ЗВОНА“

и то је све само могло имати привлачности за младога, песника српског.

Ненадовићева је Попара била лепо примљена и много је читана. Литерарна је оцена ипак била доста, уздржљива. Али је интересно да се још иу 1883. години о њој давао повољан књижевни суд. (В. одзив о Ненадовићевим књигама у листу Гусле за поменуту годину).

Као код Шилера, тако се и у Ненадовића ради помоћу ватре, и Бог зна да ли стога и није узет за опевање уопште моменат кувања! Да би се предмету дало више поетичности, ватра се ложи и на њој се кува у шуми после лова и у друштву младих ловаца. Песма се почиње стиховима : Дајте дрва, креши ватру, Сломи и тај сухи прут! Највеће се нужде затру Кад положе људи труд.

Потом се даље развија сама радња а с њеним напредовањем и размишљање.

Не креши даље, ево се пуши, Завиј у сено, па онда дувај!

Та мала жишка градове руши, Кад букне пламен добро га чувај.

Докле не буде посао готов, песник четрнаест пута даје упуства и наредбе за рад и толико пута почиње размишљање. Оно је савршено разнолико: из малене. се жишке развија велики пламен који може да донебе добра а и зла, као што бива и код људи подложних страстима ; искуство и обазривост у животу много вреде; елементи не гину, све мења само облике, нити има у природи почетка ни свршетка; даље све говори о бури на мору и у животу, о лепоти живота и пролећа, а нарочито се, као и у Шилера, истиче породична срећа, и њена катастрофа...

Попара се веће пуши,

Сваки себи нека граби!

Нек захита, нек се гуши, Нек не каже после: шта би:

Али сад не лолази — као што би било по Шилеру и као што је, више мање, и у других његових имита-