Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

| 9) о –!

сову, где би се можда могли чути ма колико тихи откуцаји Шилерова Звона.

Исто би се могло учинити и код Ђорђа Малетића уопште и код његове песме Београд посебице. Поповић је знао Шилера, а Малетић га је у знатној мери и преводио.

Таква, и основанија, претпоставка могла би се учинити и код Јована Илића управо код његове добро познате песме Хасан Пепељар. Философија живота у тој песми има нечега што показује извор у песниковој лектири — разуме се немачкој, ма колико да је ло· кална боја срећно ударена. —

Као што рекосмо, тако истраживање овлашних паралела лако заводи истраживача, те га зато и прекидамо, и ако бисмо могли наврстати повећи број такових примера. Важнија је околност што су се удари Шилерова Звона у српској уметничкој поезији чули у три маха тако јасно пи несумњиво да их смемо сматрати као праве одјеке величине немачкога песника. Ти су се одјеци чули у Срба са лира: .Ђубомира П. Ненадовића, Никанора Грујића и Јована Сундечића.

ж

Интересантан и први чисти одјек Шпилерова Звона налазимо у Љ. П. Ненадовића песми Попара, која је најпре штампана у трећем течају Шумадинке, године 1854. По том је она изишла •у Зборнику Ненадовићевих Песама 1860. и у потоњим Целокупним Делима његоговим у издању Штампарије Задруге Штампарских Раденика и Књижаре Љ. Јоксимовића — све у Београду.

Што се тај одјек уопште чуо преко лире Ненадовићеве, има пуно разлога и оправдања. Ненадовић је скров дидактични песник. И Шилер је велики дидактичар али и толики песник. Не могући, по дару своме, ићи за другим великим узорима који су певали друкчије, Ненадовић се осећао срећним што је његовом стазом прошао тако велики песник као што је био Шилер, чија је величина управо кулминовала у то доба, пред стогодишњу светковину његова рођења. Што је Шилер тим путем прошао у блеску и сјају дотле невиђеном, није плашио скромни поетски дар Ненадовића. Напротив,

15%