Godišnjica Nikole Čupića

~“ су сл

ГОДИШЊИЦА

Цела се песма свршује општим моралисањем :

Мрежу прести ко паука Учи, и даје му моћ, Слепог миша јошт неука У потаји чекат' ноћ.

Ко упути орла горе.

Где га не домаши зло,

А у сиње видру море.

И на дубље реке дно:

Ко научи ластавицу Сазидати себи клет,

И млађану јошт челицу Потражити меден цвет: Ко и мени даде снагу.

И тишину неба благу.

Да навијем без невоље

И без сваке главобоље Тај ће сваком помоћ дати Ко год жели себи ткати!

Грујићева песма има свега 371! стих. Као што је радња његове песме мања и више субјективна но радња Шилерове песме а његова обрасца — тако је у њој уопште мање стихова и речи. Та релативна краткоћа оправдава песму и потврђује познато уверење да је Грујић литерарно и естетички био темељито образован и да је у својим књижевним пословима знао праву меру. А то — као што знамо и као што ћемо даље видети није случај код свих имитарора Шилерове песме.

Стихови се, који казују радњу, мало разликују од оних у којима је песник ставио под наводницу те је хтео да помогне тим спољним обележјем одвојити их од осталих. Још је у њих стих већином наизменичан а у оних других двогуб. Али то није проведено тачно, јер унакрснога одступања има и у једној и другој врсти стихова.

Кад је ову песму штампао, Грујић је имао већ неких деветнаест година књижевног, поглавито песничког, рада; имао је за собом бурну 1848. годину и њене последице; имао је онај необични поздрав патријарха Рајачића. Ако није верска — и у овој песми има отпечатака свега тога што је недавно било, има алузија на прилике које су тада владале. Оно причање о замршеним жицама, наслањање човека на човека, говор