Godišnjica Nikole Čupića

236 ОДЈЕЦИ ШИЛЕРОВА »3ЗВОНАС

о облацима и тако даље алегориске су слике политичкога положаја и националнога стања тога доба. „Добар почетак дјела сматрали су људи увјек као у полак свршено дјело“ — рече Грујић у познатој својој класичној беседи а у част патријарха Рајачића. А у овом спеву вели:

Ко зна сретно започети

Том ] у полак готов рад —

Била ова опажања тачна или не, Факат је да је Грујићева Српкиња код навијања јасан белег Шилерова утицаја на уметничку поезију нашу, управо да је она вешт — и чујан српски одјек Шилерова Звона.

Ба

Најзад долази Јован Сундечић. Његов рад има посебну историју.

Кад се 1860 славила стогодишњица смрти Качићеве, Одбор за прославу одлучи да се о тој прилици изда уобичајени Албум, па позове и Сундечића, који је становао у Задру, да се јави својим прилогом. У ту сврху он испева Вршидбу, дидактичан спев који је најпре штампан латиницом у Албуму '2000 примерака) а и посебно је оштампан у 700 комада. Идуће, 1861, године прештампа у Карловцу књижар А. Лукшић исти спев, опет латиницом, у 2000 примерака. ћирилицом је штампан тек 1866. на Цетињу такођер у толико комада. Латиницом је та песма штампаиа још два пута: 1888. штампана је — и бискупу Штросмајеру посвећена — у Загребу књижица Сјетва и Вршидба, а 1889. опет у

збраним пјесмама Ј. Сундечића, што је издала Матица Хрватска. — Још вреди поменути да је М. А. Видовић превео, и ако рђаво, ту песму и на талијански.

На тај је начин Сундечићева Вршидба једна од врло распрострањених и веома познатих уметничких песама у књижевности српско-хрватској. Сам Сундечић вели: „Вршидба је велик одзив нашла готово у свему нашем Југу: радо се читала, учила се на изуст и престављала се при јавнијем забавама“.

А она је, међу тим, такођер само један одјек Шилерове песме о Звону.