Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 9237

Чим је тај спев угледао света, одмах су књижевни људи рекли да је имитација Шилерову Звону. Приказујући У другој књизи загрепскога Ењижевника новије појаве на пољу српско-хрватскога песништва, А. Ткалчевић рече о тој песми Сундечићевој: „Да Сунденчићева Вршидба није пуко наслиедовање Шилерове пјесме о Звону, ми бисмо се неизмјерно поносили овим прекрасним пје'смотвором; јер и мисли и језик и стихови служе управо на част пјеснику. Особитом га добродошлицом поздрављамо гледе духа толи нам потребите слоге међу племени... У овој је пјесми свака мисао мана, свака ријеч чисто злато, јер би ју сваки нашинац имао на изуст знати“... (стр. 246.)

Сундечић се од тога одмах оградио.

На то интересно и за нас главно питање вратићемо се док најпре прикажемо саму песму.

Вршидба је песма од 634 стиха. Њена је композиција проста:

Златно снопље у границам Садјевено стоји: Већ је врјеме да се врше И вије и строји. Дела сложно Што је можно И кад боље. Добре воље, Да с ледина жуља —

За тим долази размишљање о раду и о потреби рада. Даље се на тај начин управља вршидбом, ударају се стожери, погањају коњи, казује се докле је посао дошао и шта треба одмах даље чинити — а све је то испреплетано размишљањем о слози у раду и у народу, о људима, стожерима свога рода, о народним бедама, о слови браће „с Драве до Балкана“ и „са Дунава до јадранског жала«“, о пролазности славе, о врлинама и манама народним и т. д. Најзад:

Већ је жито овршено, Овијано, устројено: Па га чиста од труња и пљеве Треба сада сасут у кошеве.

И то се чини а по том се хвата коло: Амо, браћо, сада. Ам' до циглог рада!