Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА

| | о

— Па зашто ми поби пандуре, по матери те твојојг

— Завлужили су, господару.

— Како заслужили 7

— Ето тако, нису одржали задану реч. — И ту сад Мандрда исприча све Милошу шта је и како је било, па му каже како је био у Лесковцу, где је убио пашу и отео му коња.

Кад је то све чуо Милош рекао је:

— Ништа ништа, по матери те твојој, Мандрда си био, Мандрда и остајеш. Три моја пандура вреде за

пашу и његова коња, а ти иди и нека ти је просто од "мене и од Бога.

Радостан Мандрда врати се да узме коња од механџије. Али свамо нови белај: механџија тражи ла му се плати коњски трошак и не да коња. Око тога се „изроди свађа у којој Мандрда добро истуче механџију. Кад су за ово казали господару, рекао је:

— Имао је право да га туче, што га је дирао. Зар му ја опростих три људска живота, а он није хтео да да опрости оку сена... -

Мандрда се на више места био с Турцима. — У боју на Варварину (1810 год.) био је и он, а ту су Срби трошили п његов барут, који је умео сам да прави, јер је на тавану једне зграде имао скоро увек око 200 ока осушена барута. — 1813. године, кад су Турци продрли из Ниша низ Мораву, у Ћуприји се одвоји око 3000 Турака и крену, преко Јухора у Шумадију. Један Турчин то докаже Мандрди и овај их, са 30 лругова, дочека код Сињег Вира, разјури и потуче. Ову турску војску водио је, кажу, сераскер Али-Бег, који је једва жив умакао. У овом боју рањен је у ногу. 1815 године пустио се био (са преко 100 другова) од Варварина до Девојачке Стене, на Јухору, те је чекао, побио и заробио око 200 Турака. Тада је јурио једног Турчина преко целог Јухора до Дебелог Дрвета над велом Белушићем |у Левчу). Кад су неколико пута опколили око тога дрвета, ухвате е у коштац, за дуго се тако носили, докле Мандрда није некако подметнуо ногу Турчину, те га тако оборио и одмах — распорио.

1) Кажу, да је он главом опоменуо Курсулу (који је био натлув), да црни Арапин тражи из српске војске мегданџију...