Godišnjica Nikole Čupića

О/7 3 . „ +4 НИКОЛА МАДРДА

дреку, „да се гора проламала“, То чује његов верни побратим Јова Саплак, из истог места, па брзо потрчи побратиму у помоћ. Разбије врата на кметској кући, која су била од дирека, а не од дасака, и ослободи побратима. Затим исеку кабадахију Петра и оба пандура, а кмет им некако умакне“).

После овога Мандрда је побегао у Лесковац, где је живео око пет година, а његов побратим Саплак А у Јухор, где је после погинуо као хајдук. —

У Лесковцу, једном приликом, убије једног турског пашу, који је туда пролазио, узме му коња с опремом, па пребегне у Србију и дође у Пајковац. Чим је дошао одмах се крене у Крагујевац кнезу Милошу. Ко га је год срео и видео сваки се чудио: како доброг коња, с богатом опремом, јаше рђаво обучен човек. Дошавши тамо остави коња у механу, а он одмах отидне пред конак, стане прекрсти руке и тако остане да чека да га кнез прими.

—-- 4 ИРА Ба ти море % — упита га кнез с доксала.

= Ни ја знам; ти ви ме звао, — одговори он.

— А одакле си ти2

— Ја из Темнића.

— Е мени није у знању, да сам кога год од скора звао из Темнића, —- рекне Милош.

— Јебви, вала господару, одговара Мандрда, снужден и преневољан. | |

— Па има ли колико, како сам те звао 2

Има пет.....

Милош све опет промивли, па ће рећи:

— Чиниш волико, по матери те твојој, памћење ме још добро служи, али се ја опет не сећам, да сам ма кога, од скора, звао из Темнића.

— Јеси господару. у

А од кога си села из Темнића 2 · =

Ја из Пајковца, па ако хоћеш баш право да ти кажем, ја сам Никола Мандрда. |

— А (отегне, зачуђено Милош), ти си Мандрда. ·

— Ја. · |

| ') Цркви у селу Орашју (у Темнићу), поклонила је књегиња Љубица један свећњак „за душу кабадахије Петра Јовановића из Божурње кога је РА убио Никола Мандрда 18 овпл ено 1824 год.“ (тако пише на свећнаку)...