Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 253

а пошто је Земун најближи Београду, то су п Земунци први прихватили тај лепи обичај.'

(0) почетку школске славе у Срба поменуо сам овде нарочито зато што је на више места о томе писано, као: у »„Бранкову Колу“ за 1898 годину; у расправи Б. М. Протића „Гимназија Кнеза Милоша Великог“; у „Просвети“ крагујевачкој, бр. 8 за 1900 годину; у „Гласнцку праввославне пркве у краљевини Србији“, св. за јануар 1901, стр. 95—98., и у „Новој Искри«“ бр. ! за 1904 годину, али ни на једном од ових места неје тачно приведено крају то питање.

У спису Свети Сава патрон школски који ћу ускоро да објавим, а у којем сам прибрао дата о томе, видеће се кад је Свети Сава први пут почет да се слави у српским школама, и како се школска слава ширила у СОрпству.

М. В. Веселиновић

) У 18 тачки овога поменика помиње се да је почетак установе шкодскога Фонда у Земуну ] новембра 1812 године, као што тврди и Сопрон. И заиста постоји још једна књига, писана крупним црквеним словима, измешаним језиком црквено-руским, у 11 тачака, којима је смер у главноме прибирање прилога за издржавање школе. На крају те тачке пише: Дбдано в' Зем5нђ 1-ог поемвраа 1812. За тим су том истом руком писана и сва имена и презимена придожника, и поред свакога имена означена и сума по рачунском прегледном начину, коју је то дице придожило. Дакле од почетка књиге до 1842 године све је једна рука писала и записивала имена, а после је друга завршила са 1846 годином, те ми се чини да је ова књига почета много доцније после 1812 године, кад се згодило лице с лепим рукописом црквених слова, те и преписивало из спискова придожника њихова имена. Међу прпдожницима било јен Београђана; тако међу другима види се да је и Кнез Михаило М. Обреновић П1, 1841 године приложио 288 Форинте и 20 крајцара; Тома Вуч. Перишић, саветник, 58 Фор. и 20 кр; Милутин Гарашанин, саветник, 23 Фор. и 20 кр; у 1842 години Јеврем Обреновић за кћер Стану 112 Фор. и 30 кр.: У 1848 годиин Јован Обреновић 50 Форината. с