Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 1 извршено 17/27 октобра 1689. О томе се свему опширније говори у нашим запискама из 1886. Од тога ударца Скопље се није опоравило све до пред крај Х1Х века, када му железница са севера из Београда донесе везу са севером и отвори нове изгледе. Писци који су у првим десетинама ХЛХ века путовали кроз Балканско Полуострво помињу га већ као некада велику варош, али му не бележе више од 2—3000 кућа.

Највиднији данашњи споменик некадашње величине Скопља налази се у многооројном гробљу којим је са свих страна окружена данашња варош. Учени немачки ботаник др. А. Гризебах, који је 1839 походио Скопље и пео се на Љуботен и на Кобплицу и којему су тада казали да Скопље не броји више од 2000 кућа, записао је неколике врсте о гробљу око Скопља које ћемо овде навести. „Морате се зачудити — пише Гриузебах — силној маси турских гробова којима је, да„леко унаоколо, поље око Скопља покривено Овде „онде виде се из тога гробља византијске зидине и „останци старих портала. Изгледа да их је више но у „Скутарима спрам Цариграда, и ако овде нема чаробне „кипарпсове шуме него је гб камењак. И други су ми говорили да нигде на истоку нема толике гомиле гро„бова на једном месту. Прпшшоведали су ми да су гро„бови из времена првих турских владалаца, када је „Скопље бројало на 1800 кућа“').

у:

Црква Св. Спаса у Скопљу, српска и грчка. Грчке књиге у њој. Клепала место звона. Српско-грчки сукоб око те цркве. Поп Јован Бурко, његове књиге и његова автобиограФија.

Онај стих народне песме „Неко куца халком на вратима“ који ми је у детињству при првом читању народних песама изгледао као нешто старо и поетично што више и не постоји у животу (јер се нпје налазило у месту где сам проводио детињство), у Скопљу

1) Ставеђасћ А. Вејзе Фитећ Вшшећеп ипа пасћ Вгизза па Јаћге 1839. бб асеп 1841, П, стр. 227—228.