Godišnjica Nikole Čupića

48 ДВА ДАНА У СКОПЉУ

Игњатијеву, ондашњем руском посланику у Цариграду, српски су државници помогли и да се искључи из тога, покрета западна Стара Србија и Босна с Херцеговином (што је целом покрету одузело значај балканско-словенски па му оставило тип искључиво бугарски) иу главноме су помагали целу акцију, у ствари мало пријатељску српскоме народу. Да се онда оно исто тражило и за Србе и за Бугаре и да се покушало да се црквено-народној пропаганди поставе оправдане границе, избегле би се многе позније невоље међу Србима и Бугарима, посејане искључивом и погрешном радњом овога времена а на штету Срба. Значај бугарског покрета и српске погрешке увиделе су се кад је већ било са свим касно; кад су запиштале жалбе из непосредне близине Србије, из Ниша на прилику на бугарско изгоњење језика, књига и писмености српске'). Исто то што се чинило у Нишу, чинило се и даље к југу и у Врању и у Скопљу и готово по целој Македонији. Мени су старији људи у Врању приповедали како је из руског цариградског посланства поручивано онде људима да пристају за Бугарима и како се то слушало не с уверењем него из бојазни пред старијим, да. се не би каква погрешка начинила. Уз примамљива, обећања Екзархата о народном језику у црквимн у школи и о црквено-школској автономији нарочито су живо пристали већи просвећенији градови Македоније: пи Скопље, и Велес, и Прилеп, и Охрид. И последица се тога види још и данас. Села и горски крајеви, консервативнији као свуда, нису хтели да тако лако пристану за тим покретом, нити су пристали да се тако лако одвоје од онога што је држала праотачка вековна традиција. Турске власти, видећи да је бугарски екзархатски покрет противан и Грцима и Србима, потпомагале су га све више и више. Оне су у тај мах

') „Како је постала бугарска екзархија Београд 1897 <. Књижица та закључена је овим врстама: „Сваки искрен споразум могућан је тек онда кад се и »оправдани уступци учине с обадве стране. Да је Србија учинила Бугарима не„оцењене услуге у борби њиховој за њихову црквену самосталност, чак и „на штету својих народних интереса, то је сад јасно као дан. Узајамност и »правичност захтевале би да се сад Бугари колико толико сличним услугама »Орбима у њиховој културној борби одуже.“ Да није одвише наивно, могло би бити добро! Тако каткад говоре и Бугари, али не раде никад.